Da li ste Hipnotisani?

 

 

 


Odgovor na ovo pitanje nije baš tako očigledan i lak kao što mislite. Kad bi uhvatili sebe da sa osmehom grizete crni luk misleći da je jabuka ili kad bi svaki put kad poželite nešto da kažete počeli da lajete...., tad bi ste sigurno znali da jeste hipnotisani, zar ne?

Međutim, kako bi ste objasnili nelagodnost koju osećate u sebi svaki put kad treba da govorite pred ljudima? Kako bi ste objasnili sopstvenu lenjost da uradite sve ono što znate da treba da uradite? Kako bi ste objasnili nedostatak koncentracije ili svoju nemoć da zapamite imena ljudi koje upoznate? Kako bi ste objasnili stalnu potrebu da nešto jedete i tako pretvorite sebe u slona na dve noge? Kako bi ste objasnili vaš strah od bezbrižne mase ljudi? Kako bi ste objasnili sve ono što osećate i radite, a pri tome vam se to vaše ponašanje nikako ne sviđa, Vi ga apsolutno ne želite, ali to i dalje nastavljate da radite i time povređujete sebe?

Ti i takvi vaši naizgled automatski postupci i ponašanja ne bi mogli da budu rezultat hipnoze, zar ne? Naravno da ne, pa vi nikad ne biste dopustili nekome da vam instalira takav program reagovanja i ponašanja. Uostalom, vi nikad niste ni bili kod čudnog lika sa jarećom bradicom koji njiše džepni sat ispred vašeg lica i ponavlja monotonim glasom: Vi sad spavate, vi sad spavate...., jer takav neobični lik i takve njegove reči su ono što je hipnoza, zar ne?

E pa nije tako! Hipnoza je nešto što se dešava svima nama non-stop. Pri tome, tu nema njišućih satova, niti likova sa jarećom bradicom koji bi probudili vašu sumnju i podigli vaš sistem odbrane. Sve vaše uobičajene reakcije, stavovi o bilo čemu ili bilo kome, način razmišljanja i ponašanja jesu posledica sugestija koje ste nekad prihvatili, a to je dragi moji: Hipnoza! Drugim rečima, svi mi reagujemo na sugestije koje su prihvaćene i implantirane duboko u našoj podsvesti u trenutcima i situacijama kad smo bili potpuno otvoreni, nezaštićeni i samim tim maksimalno sugestivni. To i takvo naše prihvatanje sugestija bez da znamo da smo im izloženi je čista hipnoza.

Slušanje i prihvatanje sugestija je osnovna odlika hipnoze i ona nam se dešava svakog dana, od dana kad smo rođeni, a mi je ne prepoznajemo, pa joj se samim tim ne odupiremo i ne branimo se od nje. Isto tako, svaki put kad smo u nekom visoko emotivnom stanju, kad nam je sužena svest, dešava nam se hipnoza. To su oni momenti kad smo: besni, tužni, srećni, uplašeni, uzbuđeni, zaljubljeni.... To su momenti kad naš um preuzima potpunu kontrolu nad našim mozgom i mi radimo stvari zbog kojih se posle pitamo: Kako sam to mogao da uradim?

U svim našim svakodnevnim situacijama, kad nam se desi da nas preplave emocije, naša imaginacija preuzima potpunu kontrolu nad našim mozgom, a ta i takva naša imaginacija se razvila u periodu našeg života dok smo bili mali i potpuno otvoreni za učenje o sebi, svetu i životu, naivni, nevini i totalno otvoreni za upijanje svega novog što stigne do naših malih umova. Sve ono što prvo stigne u taj mali um, to ostavlja najdublji trag snagom prvog utiska. Svaka nova informacija koja je slična ili ista toj prvoj, pojačava snagu tog prvog utiska.

Da još malo pojasnim. Svaka informacija koja stiže spolja izaziva telesne senzacije (osećanja). Većina tih informacija je neutralna, pa samim tim su i telesne senzacije takve, a to je ono što ljudi zovu “normalnim osećanjem’’. S druge strane kad neke informacije izazovu u telu senzacije (osećanja), koja se osećaju drugačije, mi ih automatski tumačimo kao loša.

To znači, da sve spoljne informacije izazivaju naše unutrašnje telesne senzacije (osećanja), a osećanja su informacije koje do naše svesti ne dolaze uobičajenim putem, tj. putem spoljnih čula i ona prosto zbunjuju svest. Pri tome, ako ta osećanja nisu “normalna osećanja’’ svest ih potiskuje i ignoriše. Međutim to ignorisanje nikad ne uklanja naša osećanja. Ona su i dalje živa, postoje i funkcionišu, ali pošto ne postoji način da se uradi njihova svesna evaluacija putem nekih od pet čula, svest ih hipotetički tumači kao nešto loše.

Vratimo se sad na početak, osećanja koja su se javila u nama kao posledica inicijalnih prvih informacija o bilo čemu, sa svakom sledećom sličnom situacijom su se pojačavala i stvorila neki određeni stav ''O nama U nama'' u odnosu na takve i slične situacije i informacije. Pošto su ti naši prvi inicijalni stavovi stvoreni pre mnogo godina, u situacijama kojih se više ne sećamo, samim tim mi ih uopšte nismo ni svesni. No bez obzira na to, što ih nismo svesni, mi i dalje reagujemo i ponašamo se u skladu sa tim prvim stvorenim stavovima. Taj proces nastanka naših inicijalnih stavova o svemu u životu predstavlja čist hipnotički proces, odnosno Hipnozu! Prosto neverovatno, zar ne?

Idemo dalje. Hipnoza funkcioniše na vrlo jednostavan način. U svakoj sadašnjoj situaciji u kojoj se nađete, vi primate neke informacije (reči, slike, zvukove, mirise, itd). Jedini način da razumete te informacije je da ih prvo osetite u sebi. To je prirodni proces kojim vaš um obrađuje informacije koje stižu putem vaših čula i tako “pronalazi njihov smisao’’. Znači, hipnoza je posledica našeg stalnog svesnog fokusiranja na informacije (reči, slike, zvukove, itd.) koje čine situaciju u kojoj smo, pri čemu se automatski okrećemo unutar sebe, svojoj bazi podataka u okviru našeg uma, sa ciljem “našeg razumevanja’’ tih informacija.

Dakle da ponovim, “hipnoza’’ je premeštanje našeg fokusa sa spolja na unutra sa ciljem razumevanja primljene informacije. Sve primljene informacije (reči, slike, zvuci, itd.) na koje se fokusiramo, nas automatski šalju u našu internu “biblioteku pojmova i referenci’’ (koju smo gradili godinama i gde su kodirana sva naša osećanja, stavovi, itd.), u potragu za njihovim značenjem. Pronalazeći značenje, aktiviramo naša osećanja i stav u nama o nama, koji je nastao kao posledica prvog utiska koji su takve informacije izazvale u nama. Taj naš davno stvoreni stav izaziva i definiše našu naizgled automatsku reakciju, bez obzira da li je takva rakcija po našem današnjem shvatanju dobra ili loša.

Ovo znači da nam se hipnoza automatski dešava, svaki put kad pristupamo onom delu našeg uma koji čuva naše znanje, koje pokreće sve naše stavove, navike i automatske reakcije. Jednostavno rečeno, hipnoza je jezik unutrašnje komunikacije između naše svesti (koja se bavi spoljnim dešavanjima) i naše podsvesti (koja se bavi našim unutrašnjim dešavanjima). Međutim, potpuno je očigledno da većina ljudi nikada nije ni pomislila, a kamoli prepoznala i označila većinu naših svakodnevnih mentalnih aktivnosti kao “hipnotičko stanje’’. Upravo ta činjenica ih održava slepima na očiglednu stalnu prisutnost i apsolutnu familijarnost hipnoze u našim životima.

A sad najinteresantniji deo! Od trenutka našeg rođenja, naši roditelji, drugovi, nastavnici, šefovi, partneri, svi oni nam stalno nešto objašnjavaju i sugerišu. Te njihove stalne sugestije vremenom i ponavljanjem postaju naši stavovi “ O nama U nama’’. To je naš prirodni proces učenja koji se nikad ne prekida. Nažalost većina tih dragih ljudi, koji kreiraju naš inicijalni doživljaj sveta i nas u njemu, nema pojma o tome šta nam rade. Drugim rečima u periodu našeg odrastanja oni su bili hipnotizeri koji su nam svojim ponašanjem i sugestijama implantirali sve one stavove koje danas imamo u sebi o sebi. I sad smo tu gde smo, takvi kakvi smo, bez obzira što nismo birali većinu programa po kojima se ponašamo i kako doživljavamo sebe.