Vaša iskustva

Tajni Jezik Uma

 

 


Probajte Hipnozu - Sad!

 


Iskustva Klijenata:

 

 

 

VAŠA ISKUSTVA

 

 

 

Šta su rekli klijenti koji su bili na seansi...

 

Ovo su isečci iz pisama klijenata koji su dali saglasnost da neka njihova iskustva mogu biti ovde objavljena.

 

 

Zaglavljena u Nezadovoljstvu...


Prošlo je nekoliko meseci od kako smo završili sa seansama, a promene koje sam do sad doživela i dalje mi deluju kao čudo. Ne znam da li pamtite moje reči kojima sam pokušala da dočaram moj osećaj "zaglavljenosti u nezadovoljstvu" zbog kojeg sam došla kod vas. Želim ovim kratkim pismom da vam zahvalim na stručnosti i profesionalnom pristupu kojima ste mi pomogli da napravim prave promene u svom životu.

Sve što se do tad dešavalo u mom životu delovalo mi je loše i nekako nedovoljno dobro. I pored sve te moje negativnosti, duboko u sebi želela sam da se to promeni. Pokušavala sam ja sebe da promenim i pre vas, nije da nisam. Išla sam i kod homeopate, psihologa.... pa čak i kod onih "stručnjaka" zbog kojih ste se vi onako slatko smejali. Uostalom sve je to sad nebitno.

Moj posao, moja veza, moji roditelji... sve mi je to bilo loše. Došla sam kod vas jer sam želela "Sreću, Zadovoljstvo, Uspeh...", a stalno sam nalazila neke mane i zamerke u svemu što mi se dešava, u svemu što radim i svima koji su me okruživali. Vaše pitanje da objasnim šta je to sreća za mene ostavilo me je bez reči. Moj pokušaj da vam to objasnim i vaše reči: „To su samo fraze, opiši mi tvoja osećanja", učinili su da shvatim da ja ni ne znam šta je sreća za mene i tad sam stvarno pukla. Onaj izliv suza i osećaj da sam totalni promašaj pamtiću dok sam živa. Ali, sad sa osmehom!

Radeći s vama otvorio se neki potpuno novi svet za mene u meni . Čisteći osećanja iz mnogih prošlih situacija imala sam osećaj kao da se budim iz nekog ružnog sna. Posle svake seanse sam otkrivala nove promene u mojim reakcijama i stavovima prema onome što mi se dešava. Prosto neverovatno šta sam sve radila samoj sebi do tad. Shvatila sam da niko sem mene ne može da promeni moja osećanja i da sam samo ja odgovorna za njih. Sad u svemu što mi se dešava primećujem da imam slobodu izbora. Osećam duboki mir u sebi i nastavljam da gradim svoj život. Još jednom, veliko Hvala.
Zorica S. – Beograd

 

 

Strah, Nezadovoljstvo, Alergije ...

 

Nezadovoljstvo! Čime!? Sobom, svojim životom, svim što je u meni i oko mene. Imam četrdeset i neku, nemam svoju porodicu. Našla sam hiljadu razloga šta ne valja kod mene. A sve ono dobro što sam postigla u životu, a ima toliko toga, bilo je u senci onog lošeg. Išla sam i kod stručnih i ne stručnih lica i svi su oni „znali" šta meni treba i šta je za mene najbolje. Ja sam bila nezadovoljna svojim životom, to nezadovoljstvo je povlačilo sva loša dešavanja u mom životu, sve strahove, alergije na sve i svašta, osećaj „ružnog pačeta"... Drugi to nisu primećivali, ja za njih nisam bila takva, naprotiv. Nisam mogla da kažem, objasnim kako se osećam a da me neko razume, jer za svaki bol u mom telu, kada bih nekome rekla, predlagao mi je nekog doktora, a zapravo ni ja sebe nisam razumela. I kao kod sedimentne stene, osećanja su se taložila godinama.

Tražila sam, čitala, pitala, mislila da sam pronašla rešenje za svoj problem, ustajala i padala, i tako u krug. A onda, ne znam ni kako, pronašla sam Zoranov sajt o hipnozi. Da, to je ono što meni treba i što sam tražila. I kad sam privi put došla kod Zorana, bila sam izgubljena, prazna. Mislila sam da znam zašto sam takva, zašto mi se to dešava, da ću njemu moći da objasnim i on da me razume, a zapravo on je znao da postavi prava pitanja, a ja sam znala da sam na pravom mestu. Zavidela sam mu što on toliko zna, s lakoćom priča i primenjuje. Posle prve seanse, već na ulici, mogla sam osetiti pozitivne promene. Ja sam se osećala lagano, kao da lebdim, s osmehom na licu. Onaj stalno prisutan pritisak i težina u grudma nestali su. U stomaku je nestalo ono stezanje i uvrtanje. Iz dana u dan sam osećala sve veće zadovoljstvo. Svaka seansa, svaki razgovor sa Zoranom samo su mi otvarali put da idem dalje i da se osećam bolje.

Uživala sam u svemu, imala sam vremena za sve, čak mi je ponekad i nedostajalo vremena da uradim sve što želim i mogu. Kao da su nestali svi problemi, a u stvari ja sam bila drugačija, moj doživljaj na sva dešavanja oko mene. Pa i kad se pojavi „problem" ja ga nisam osećala kao problem, već kao lekciju. Nestalo je strahova: od vode i prelaska mosta, od pasa, od mraka, od grmljavine, od samoće, od neuspeha, nestalo je nezadovoljstva, nesigurnosti...

A proleće nikad lepše, sve cveta sve se budi, budim se i ja. Nema više alergija ni maramica, nema više kijavice, nema ni promaje, jabuke su ponovo predivne, sa zadovoljstvom ih jedem i nemam nikakve loše reakcije posle, a nema više ni alergije u vezi bilo čega drugog. Ovo mi je sad sve smešno. Ja se osećam fenomenalno, to i drugi primećuju. O sebi otkrivam nešto novo i lepo, drugačije. Svaki dan je  priča za sebe. I kako se kao sloj sedimentnih stena, moja potisnuta osećanja polako oslobađaju i čiste, ja sam sve srećnija i zadovoljnija. Ja se osećam fenomenalno, ja sam srećna i znam da sam ja odgovorna za sva dešavanja u mom životu. Hvala ti Zorane, što sam te srela i što si mi pomogao.
Vesna V. Zemun

 

 

Hronična glavobolja....

 

Sećajući se mog život do pre godinu dana, čini mi se kao da je to bio neki ružan san koji se dešavao nekoj drugoj devojci. Dešavalo mi se da od sedam dana u nedelji, pet bude  ispunjeno nesnosnim bolovima. Budila sam se sa bolom u glavi i kako bi dan odmicao tako je bol rastao. Jedino rešanje su bili analgetici ali vrlo često mi ni lekovi nisu mogli pomoći.

 

Kao i većina ljudi, koji imaju takav problem obraćala sam se svim mogućim specijalistima sa nadom da će otkriti uzrok ovakvom mom stanju. Razna snimanja, ispitivanja i analize imali su za rezultat – Ništa. Pravi razlog tim jezivim glavoboljama nikad nisu našli. Naizgled sve je bilo potpuno normalno, a meni je bivalo sve teže.  S obzirom da su morali na kraju nešto navesti kao razlog, rekli su da to što imam neznatno niži pritisak, mora biti razlog glavobolje.

 

Ni sama neznam koliko dana svog života sam izgubila, jer sa takvim bolom meni je bilo teško i da ležim, a o nekom radu ili provodu  nisam mogla ni da razmišljam. Glavobolje su se pojavile kad sam imala tri godine i trajale su do sredine moje dvadeset pete. Pokušajte sami da izbrojite koliko sam dana i noći svog života propustila. Donekle sam se već bila pomirila sa sudbinom, da će takav biti ostatak mog života. A, onda sam sam od jedne prijateljice čula za vas. Došla sam sa glavoboljom i vrlo, vrlo skeptičana, pa mislim ko nebi (posle toliko mučnih godina i stotina ispitivanja i analiza), ali znala sam da nemam šta da izgubim.

 

Seansa.... i sad se sećam, kako je bilo. Iz trenutka u trenutak, moja opuštenost je rasla, a u meni se javio osećaj kao da nisam u prostoriji, kao da lebdim negde u vazduhu. Kakva predivna harmonija i potpuna smirenost. Bol, moj jezivi pratioc kroz život - tad sam napokon ga videla: ’’Siva, užarena piramida, koja pulsira’’ , i gledala sam kako nestaje u daljini....  Kad sam otvorila oči, imala sam osećaj da sam se napokon probudila iz nekog strašnog jezivog sna. Bila sam puna energije, sveža i odmorna, ma osećala sam se SJAJNO! Jedva sam čekala da padne veče, da bih zaspala i to jutro posle .... da vidim da li je mučenju došao kraj. Morala sam da se uverim.

 

Svanulo je to prvo jutro, pa drugo, pa treće, pa peto, pa deseto, pa stoto......  ALI BOLA VIŠE NIJE BILO! I sva ta jutra su počinjila sa osmehom i pozitivnom energijom koju i dan danas rasipam svuda oko sebe. Jedna jedina seansa je promenila moj život iz korena. Godinu dana je evo već prošlo i ja se osećam predivno. Pričam svima o tome i kad god im opisujem taj jedinstveni osećaj, citiram vaše reči: “Hipnoza, tako lako, da je radite zatvorenih očiju!’’
Bojana. B. – Beograd

 

 

Gojaznost - Kontrola Težine

 

Ni sam ne znam kako, sve mi je u životu krenulo nabolje otkad sam upoznao Zorana i krenuo sa  njegovim seansama. Već posle prve sam osetio kako mi se cela percepcija života okrece samo na  pozitivne stvari. Posvetio sam se bitnim stvarima u životu kao što su: porodica, obrazovanje, prijateljstvo. Ne osećam uznemirenost i odbojnost ka promeni u svom životu, bilo da je to sitna ili krupna promena. Promena je, po Zoranovim rečima, nesto čega se ljudi najviše plaše u životu. Kada treba da se nekome obratim, u vezi neke važne stvari, radim to sa takvom lakoćom da se i  sada zapitam:"Kako je to moguće"? Sve u svemu, osetio sam još mnogo pozitivnih promena i, naravno, pritom se osećam SJAJNO!

Verovatno se pitate: "Kakve sad to ima veze sa viškom kilograma"? Ima itekako! Kod Zorana sam došao na preporuku strica iako nisam verovao da mi može pomoći. Bio sam skeptičan prema hipnozi i nikako mi nije bilo jasno kako mi on to može pomoći oko moje gojaznosti. Kao i nebrojeno puta do tada,krenuo sam opet put neke svoje "dijete"znajući duboko u sebi da ću se kad tad vratiti svojoj neželjenoj težini. Sada mi sve to deluje zabavno i smešno jer SADA ZNAM I OSEĆAM DUBOKO U SEBI DA ĆU DOSTIĆI SVOJU IDEALNU TEŽINU, A DA SE VIŠE NE VRAĆAM STAROJ!

Mislio sam da je želja za hranom moj pravi problem, radeći sa Zoranom uvideo sam da je moja gojaznost samo rezultat nekih totalno drugih emotivnih problema. Kada smo poradili na tim problemima, nestala je i moja povećana želja za hranom. Danas to izgleda ovako: Kada osetim glad-sednem za sto i jedem, čim osetim prve znake sitosti-ustajem od stola potpuno zadovoljno, BEZ IKAKVE ŽELJE DA NASTAVIM SA JELOM!

Kada sam pre 7 meseci došao kod Zorana imao sam 165 kg! Trenutno imam 112, a trend odbacivanja kilograma se nastavlja. Sada, kada me poznanici pitaju kako sam uspeo, Ja im samo kažem:"NIKADA LAKŠE, NIKADA BRŽE, I NIKADA ZDRAVIJE NISAM ODBACIO KILOGRAME"! Osećam se sjajno i zadovoljno na svakom planu jer sad znam da sam "JA I SAMO JA U KONTROLI SVOG ZIVOTA"!
Mladen K. - Beograd

 

 

 

Pušenje....
“Trideset sedam godina zavisnosti - nestalo za dva sata’’

 

Hipnoza je za mene oduvek bila samo neka naizgled naučno fantastična priča o kojoj sam slušao i ponekad gledao neke nebuloze u filmovima. Nikad nisam ni pokušao da saznam nešto više ili otkrijem kako funkcioniše. No, kao što biva u životu, s novim vremenima stižu i novi običaji. Pušenje (koje je bilo moj zadnji porok) je postalo apsolutno nezamislivo u mojoj poslovnoj atmosferi. Hmmm, hajde da budem blag-„NEMA ŠTA NISAM PROBAO“ ...

 

Od raznoraznih prirodnih tinktura, preko tableta za odvikavanje sve do nekakvih tehničkih zamena za cigaretu. Pa, nije da nije bilo pomaka.... Nekad 7-8 dana, jednom čak - dva ipo meseca, ali prve ozbiljnije tenzije i pojačanje starog dobrog Stresa.... I evo me na dve pakle dnevno. Zamislite kako to izgleda (u mojoj poslovnoj zgradi nema soba za pusenje) nervoza, non-stop grickanje noktiju pa ’’trk u wc’’....  jezivo! Moje muke su bile, isposničke. Onda jednog dana – Bingo! Internet je čudo. Sve što vam padne napamet: pušenje – traži i naći ćeš. Tad se pojavljuje vaš sajt.

 

Čitajući šta ste napisali (za moje bivše sapatnike - pušače) bilo je kao da čitam svoju životnu priču. Logično je bilo da iščitam i sve druge stranice, a posebno Vaše objašnjenje hipnoze, no da skratim. Odluka je pala, deluje mi bezopasno - probaću i to pa šta mi Bog da. Čak i dan danas (posle 8 meseci) mi je teško da objasnim sebi i drugima kakvo jedinstveno iskustvo je to bilo. Daću sve od sebe. Prvo, nivo mira i harmonije sa samim sobom koji sam tad osetio je neverovatan. Spoznaja da sam ja sve vreme u kontroli, mi je ispočetka da budem iskren, malo smetala. Ali kako je seansa odmicala, osećao sam sve veće uzbuđenje jer kao da se digla magla – ’’Shvatio sam i Znao sam, Ja jesam Nepušač“

 

Na trenutke mi se činilo da skidam prljavu i znojavu košulju koja me iritra, a ja je uporno nosim. I sad se sećam trenutka, kad sam osetio da je to to, nema više – slobodan sam zauvek.... Šta reći, evo me osam meseci kasnije živ, zdrav, smiren i NEPUŠAČ. Iskreno Hvala. Nije da nije bilo trenutaka kad je stres bio toliki da sam već maltene trčao ka trafici, a onda bih se setio vaših reči: Miloše, svi ljudi koji ne puše imaju iste takve ili čak još veće tenzije i stresove u svom životu, ali to ih ne može naterati da posegnu za cigaretom. I te vaše reči bi me zaustavile, a ta mala šetnja nazad do kancelarije bi bila dovoljna da se smirim i opustim....

Miloš S. - Novi Beograd

 

 

Stres...

 

I dan danas mi je neverovatno kako minut vremena može da promeni kompletno raspoloženje i odnos prema svemu. Onih prvih dana posle seanse, svakodnevno sam radio tehniku kontrole 5-6 puta čisto da bih video šta se dešava. Iako tih dana nije bilo nikakvih ozbiljnijih nervoza u mom životu primetio sam neke malo neobične stvari. Pošto je bila zima, svi u kancelariji su bili kijavičavi, pitao sam se kad je moj red, kad ono - NIŠTA! Pa, ne mogu da se setim kad je bila neka zima, a da Ja bar 2-3 puta ne prođem kroz taj slinavi period i bar jednom odležim neki virus gripa.

 

Evo proleće je stiglo, osećam se apsolutno fantastično. Pre nepunih mesec dana sam promenio posao. Kroz čitav taj ciklus sam prošao sa osmehom kao da idem na letovanje, a ne da menjam kompletno okruženje. Javio sam se na oglas i zakazao razgovor. Tog jutra sam uradio tehniku 3 puta.... Sve vreme razgovora imao osećaj, da sam Ja taj koji odlučuje. Posle dva dana su me pozvali i pitali: Kad najranije mogu da počnem? I da ne zaboravim, rekli su da je moj zahtev za obaveznim dodatnim osiguranjem prihvaćen!

M. Dejan – Beograd

 

 

Prestanak pušenja!
Tri meseca su proletela...

 

stiglo je proleće, a Ja sam NEPUŠAČ i svakog dana osećam sve veću želju da ponovo krenem sa jutarnjim trčanjem. Osećam se tako ponosan na sebe i nema tog stresa ili nervoze koji bi mogli da me isprovociraju da ponovo uzmem cigaretu u ruke, a kamoli zapalim. Čak i kad izadjem i popijem neku čašu više svi oko mene puše, a ja uživam u mom superiornom stavu... NE HVALA, JA SAM NEPUŠAČ!
Goran P. – Beograd

 

 

Strahovi i Nesigurnost...

 

Počeću opis mog iskustva rečima koje sad definišu moj život: Osećam se zadovoljno! Došao sam kod tebe uplašen i izgubljen, bez obzira na svo moje obrazovanje i profesionalno iskustvo nikako nisam mogao da otkrijem šta me to stalno plaši i čini nesigurnim u svemu što radim. Sva ova dešavanja, nesigurnost u društvu i priče o stalnom otpuštanju ljudi samo su dolivale ulje na vatru. Imao sam osećaj da samo što se nisam našao na ulici bez ičega.

Čak i odluka da dodjem kod tebe je bila nadljudski napor za mene. Učen sam od malih nogu da za svaki problem u vezi zdravlja idem kod lekara. Ali posle dve godine terapije jedini napredak je bio u tome što sam postao expert u objašnjavanju i opisivanju mojih strahova i nesigurnosti i naravno to što sam bio na ivici da postanem tabletoman. Svaka situacija gde sam trebao da nešto pričam i objašnjavam ljudima terale su me da posegnem za tabletama, a takve situacije su skoro stalne u mom poslu.

Bio sam bez ikakve iluzije da će se nešto ozbilno promeniti u mom životu, ali valjda pod utiskom svega onoga što sam pronašao na internetu došao sam. Tvoj stav i način prezentacije onoga što ćemo raditi su me učinili neverovatno ljubomornim na tebe i tvoje samopouzdanje. Razmišljao sam, ko je ovaj čovek da sa takvom lakoćom priča o svemu i pri tome ja osećam uzbudjenje kao da sve to samo što se nije desilo. Bože, zašto i ja ne mogu tako. A, onda je počelo.

Moje ideje o tome šta je Hipnoza raspršene su već u prvoj seansi. Niti sam spavao, niti sam bio isključen, niti sam imao osećaj da ti nešto radiš na meni. Osećao sam da prateći tvoje sugestije otvaram stare ormane u kojima su se skrivale babaroge kad sam bio mali. Situacije kroz koje smo prošli naizgled nemaju baš nikakva značenja u mom životu, čak se većine njih do tad nisam ni sećao. I dok se sve to dešavalo u toku seanse pitao sam sebe: Pa kad ću ja da potonem negde i budem potpuno isključen?  Seansa gotova, ja zbunjen, zakazana nova, pozdrav i ja na putu nazad u svoj život.

Prva promena koju sam primetio bila je jutro posle. Na putu ka poslu shvatio sam da planiram dnevne sastanke i da razmišljam o svim mogućim pitanjima koja će mi postavljati.  I gle čuda, nisam nervozan, ne znojim, nego se zadovoljno smeškam jer su takva pitanja za mene prosto smešna. Sa svakom sledećom seansom proces moje transformacije se ubrzavao. Počeo sam da otkrivam sopstvene vrednosti u komentarima drugih ljudi.

 

Posle, ja mislim naše četvrte seanse desilo se nešto što me je ostavilo bez daha. Po završenom sastanku prilazi mi jedan od važnih učesnika i kaže sledeće: Slušali smo vaše objašnjenje te i te problematike, svidja nam se vaš stav, način prezentacije i definitivno se vidi vaša ekspetriza na tom polju. Da li bi ste bili zainteresovani da radite za nas? Gledao sam ga i nisam verovao šta sam to upravo čuo. Nekako sam uspeo da izgovorim: Razmisliću o tome.

Ostatak dana sam proveo premotavajući po glavi sopstveni život. Ša sam sve sebi radio, kako sam došao do toga da me sve plašilo, a gle sad šta mi se nudi. Naizgled ništa se nije promenilo. Promenio sam se samo ja. Promenio se moj doživljaj sveta u kome živim. U nedeljama koje su sledile, sve više sam shvatao da je moj odnos prema meni ono što me definiše u očima drugih ljudi i tad je došla spoznaja: Ljudi me cene, slušaju me, uvažavaju. Osećam se zadovoljno! Sad u potpunosti razumem tvoje reči: Naš život je posvećen nama, a ne njima.
Stojan M. - Beograd

 

 

Biti Nepušač je tako lako.....

 

 Razmišljajući juče čitav dan, shvatila sam koliko sam bila tužna i nezadovoljna pre naše seanse. Želela sam da ostavim pušenje, ali jednostavno nisam mogla. Moj suprug i ćerka su me konstantno čas molili čas prozivali da prestanem sa tom groznom navikom. Sve je to pratila večita nervoza na poslu (firma u kojoj radim se privatizovala) praćena zabranom pušenja na radnom mestu, imala sam osećaj da su baš svi protiv mene.

 

Posle fijaska u pokušaju ostavljanja sa nekim pilulama, naišla sam na vaš sajt. Iako živim van Beograda rešila sam da dodjem pa taman morala da idem peške. Vaše reči od samog starta seanse, kao da su bili fragmenti nekog divnog sećanja iz detinjstva. Imala sam osećaj da lebdim i non-stop se smeškam, sve mi je to delovalo tako jednostavno. Toliko jednostavno da sam čak posumnjala da se bilo šta promenilo (sve sam čula, sve sam znala, doduše bila sam nekako baš mnogo opuštena). Kad sam otvorila oči i Vi mi rekli da slobodno zapalim jednu ako želim. Moja prva misao je bila: Bože, šta on priča pa ja ne pušim! I tad sam momentalno shvatila. Hej, ja nemam želju da dotaknem cigaretu, a kamoli zapalim. Neverovatno!

 

Suprug i ćerka su me čekali u kolima i sve vreme puta nazad mi dosađivali pitanjima: šta i kako. A, ja sam samo želela da ćutim i nekako osetim delove sebe koji kao da su se ponovo spojili. No, da skratim. Pet meseci je iza nas, osećam se sjajno, nijedna kriza, nijedna nervoza(mislim u vezi ostavljanja) moja porodica me i danas zapita šta ste Vi to radili, Ja se smeškam i kažem:“Vratili mami samopouzdanje i osmeh na lice...“ Ja jesam i ostaću nepušač, zauvek!

Dragana. R. – Pančevo

 

 

Anksioznost....

 

Posle 6 punih godina raznih terapija i ne znajući više šta da radim sa sobom, našao sam Vaš sajt na internetu, pozvao sam vas bez ideje šta da očekujem. Sećam se tog našeg prvog razgovora kao da je bio juče.... Vaše reči, da ću posle 3-4 seanse biti potpuno u kontroli nad svojim životom, pomislio sam ’’Pa to je nemoguće’’ ja to bezuspešno pokušavam evo već 6 godina..... kad ono, bili ste više nego u pravu.

 

Na moju prvu seansu došao sam sa osećanjem da onih par noktiju na kojima se držim da ne padnem u provaliju, popuštaju i da je jezivi kraj tako blizu(agonija). Onog momenta kad smo počeli da radimo, osetio sam da se nešto dešava duboko u meni. Osećao sam se savršeno siguran u vašoj fotelji i nekako mi ništa drugo nije bilo važno. Kad smo završili u meni se javila ideja, da sam možda našao način i čoveka koji mi mogu vratiti moj život nazad. Posle druge seanse kao da je neko podigao sef od 5 tona koji sam nosio na leđima sve te godine.

 

Osećao sam se lagano i stalno sam se smeškao (a, mislio sam da to nikad više neću moći) hvatao sam sebe da razmišljam o tome šta bih trebao da uradim, a pri tome nema onog jezivog osećaja straha od izlaska i kontakta sa nepoznatima. Moja treća seansa, je bila moje novo rođenje. Osetio sam neviđeno olakšanje (kako i ne bi posle onoliko suza) radost i volju da stvaram. Jedino o čemu sam razmišljao posle seanse, bilo je da zagrlim moju decu i kažem im koliko ih volim. Četvrta seansa je bila, čini mi se samo fino podešavanje. Moje samopouzdnje i osećaj apsolutne spremnosti da radim i idem na sva ona mesta o kojima nisam smeo ni da pomislim su mi bili prosto neverovatni. Priča o polupunoj čaši je odjednom postala moj životni moto – u svemu tražim šansu i nešto dobro. Život je tako zabavan....

Ivan P. - Novi Sad

 

 

Bol u Ramenu i Kolenu...

 

Moj prvi susret sa hipnozom bio je pre 6 meseci. Imao sam izuzetno bolan problem sa ramenom. U stvari, uopšte nisam bio siguran da li me boli rame, lakat, neki mišić ili cela ruka. Pokušavao sam sa raznim mastima, gelovima, oblogama, analgeticima…. ali bol je i dalje bio prisutan i vrlo iritirajući. Sve ovo je trajalo oko mesec dana bez ikakvog poboljšanja. Onda sam na nagovor prijatelja odlučio da potražim pomoć hipnoterapeuta . Iako sam bio jako skeptičan, sam vaš uvod i objašnjenje šta je to hipnoza i kako deluje, su me malo opustili. Shvatio sam da to nije ništa apstraktno i ponadao se da bi mogla da mi pomogne. Sama seansa je trajala vrlo kratko i po završetku sam osećao blago poboljšanje ali je bol i dalje postojao, mada u mnogo manjoj meri. Sutradan je bol skoro potpuno nestao i samo sam ga na trenutke osećao. Već narednog dana bol je potpuno nestao i više nikad nisam imao nikakvih problema sa rukom ili ramenom.....

 

Drugi put...  sam otišao na hipnozu, kad sam igrajući fudbal povredio koleno. Povreda je bila dosta teška i nekoliko dana sam jedva hodao.  Znajući kakvo sam iskustvo imao sa ramenom, nisam se puno premišljao. I ovog puta seansa je bila prilično kratka, oko 20-ak minuta. Nekako vrlo opuštajuća, smirujuća i veoma mi je prijala. Kad sam otvorio oči, još uvek sam osećao mali bol koji je nakon 2-3 minuta potpuno nestao. A, u meni se tad pojavila izuzetna snaga i energija. Ja sam bio zprepašćen i blago rečeno u ŠOKU! Jednostavno nisam mogao verovati, do pre pola sata jedva sam išao niz stepenice, a sad imam osećaj da mogu da idem na trčanje, a najbolje od svega je bilo – ni traga od bola u kolenu!

Predrag. M – Beograd

 

 

Samopouzdanje...

 

Kad me ljudi upoznaju, dožive me kao stabilnog i vrlo uspešnog. To je bio imidž koji sam Ja pažljivo (i samo ja znam kako teško) stvarao i održavao godinama. Čak ni moji najbliži prijatelji nisu naslućivali moje svakodnevne borbe sa samim sobom i totalnu prestravljenost pred neke važne slučajeve. Stalno sam osećao nedostatak motivacije, razmišljao o najgorem ishodu, bio depresivan i uopšte radio sam sebi sve moguće sabotaže. Moj život je bio za mene mučenje. Znao sam da moram da promenim nešto korenito u sebi. Pošto sam od malih nogu gajio ljubav prema knjizi (one su mi bile bekstvo iz realnosti) pročitao sam gomilu raznoraznih „Self-Help“ knjiga i priručnika.

 

I ne samo pročitao, odmah bih te savete pretočio u formu auto sugestije, koju sam ponavljao kao mantru. Poboljšanja (kad ih je bilo) u mojoj motivaciji i samopouzdanju su obično bila vrlo kratkotrajna. O hipnozi sam čitao mnogo toga, ali nisam znao gde da odem.... A, onda mi je kolega koji je bio kod vas (ostavio je pušenje posle 20-ak god.) dao vašu brošuru. Evo me danas, šest meseci kasnije posle tri seanse.... Čini mi se da svaki dan otkrivam po neki novi razlog da komuniciram sa što većim brojem ljudi, prosto jedva čekam priliku da uzmem reč i uživam u osećanju mog totalnog samopozdanja u poznavanju materije. Desilo se ono o čemu sam maštao: Duboko u sebi osećam i znam, Ja sam postao upravo onaj čovek kakvim sam se predstavljo tolike godine....
Dragan R.- Advokat, Beograd

 

 

Impotencija!

 

Želim da podelim moje iskustvo sa ljudima koji se pitaju ima li nade za njih. Ovaj problem mi se javio u ranom pubertetu, sa mojim prvim seksualnim iskustvom. Bezazleni komentar devojke sa kojom sam spavao, naveo me je da pomislim: Pogrešio sam, Nisam to dobro uradio…. Odmah sam se obukao i otišao kući.  Mladost, neiskustvo (tek sam završio osmi razred) neznanje o samom činu i njen komentar, učinili su od tog trenutka moj život agonijom. Nikada nisam imao problem da upoznam i osvojim devojku koja mi se sviđa, ali kad bi trebalo da pođemo u krevet ….. Trema, Strah od neuspeha, Mučnina, Nervoza, sve se to u meni preplitalo i dovodilo do toga da sam bio nesiguran i povlačio se u sebe. Godinama sam hranio tu neman u mojoj glavi, danju i noću, u tolikoj meri da sam počeo da posmatram sex kao nešto vrlo loše za mene.

 

No, da skratim. Oženio sam se u 21-oj godini, imam dvoje zlatne dece, ali sex je i dalje za mene bio velika frustracija. Neuspeh, praćen novim neuspehom, prava katastrofa. Kako su godine prolazile osećao sam se sve gore i bespomoćnije. Bio sam poput biljke, nisam valjao ni samom sebi, a kamoli drugima. Ono što me je održavalo u životu, bila su deca. Međutim, zadnjih par godina moje psihičko stanje se toliko pogoršalo da je kao posledica došao razvod od žene. Za sve to vreme, konstantno sam obilazio sve moguće specijaliste: urologe, psihijatre i psihologe tražeći lek za tu moju muku. Analize, snimanja, ispitivanja, skeneri i dopleri…. Krvi su mi izvadili toliko, da sam je prodavao bio bih milioner. Zaključak je uvek bio: Svi nalazi su u redu - Zdravi ste. A, ono glavno za muškarca - ne funkcioniše. Kad sam video da od njih nema pomoći onda sam se okrenuo raznim Babama i Vidovnjacima, ali tek tu sam bio samo još jedna ovca u nizu za šišanje. Dotakao sam dno. Emotivno, Psihički i Fizički. Nisam se više ničemu radovao, samopouzdanje mi je bilo nula, noćima sam plakao kao malo dete.

 

A, onda slučajnost (ili je tako bilo suđeno), naišao sam na ovaj sajt i odmah pozvao Zorana. Ispričao sam moj problem, gde sam sve bio šta sam sve pokušavao, a on meni: “Samo ti dođi rešićemo problem, nije to ništa strašno”. Naravno da mu nisam ništa poverovao. Pa ja zadnjih 15 godina to pokušavam da rešim bez ikakvog uspeha, a on kaže nije to ništa. Ali, zakazao sam seansu i krenuo kod njega čisto da kažem sebi i to sam probao.

 

Tog hladnog 22-og decembra 2007, sećaću se dok sam živ, uzeo sam taj datum za moj drugi rođendan, jer tog dana za samo dva sata se promenio ceo moj život.

 

Seansa: prvih pola sata upoznavanje, priča o mom problemu i objašnjenje šta je to Hipnoza. Ispočetka mi je bilo smešno, setio sam se filma: “Sećaš li se Doli Bel”. Sama seansa je trajala oko sat vremena. U tom prijatnom stanju mi se činilo da je prošlo samo 15-ak minuta, otvaram oči….. i osećam se nekako čudno rasterećen, smiren, non-stop se smeškam. U toku vožnje do kuće sam mislio: Ma nije to ništa, držaće me samo dok ne zaspim. Pošto sam lovac, sledeće jutro je Nedelja, budim se u 6 sati super raspoložen. Nešto neverovatno za mene. Do tad je jutro za mene bilo najgori deo dana, ne zato što treba da ustanem, nego zato što počinje još jedan dan bez radosti i bilo kakvih očekivanja. Znači prva velika primetna promena. Ali, ja kao svaki dobri pesimista, dajem sebi fore da će me to proći do sutra. Kad gle čuda, na moje iznenađenje (a i onih koji me poznaju) promena traje li traje. Sastavio sam 10 dana super raspoloženja, a pri tom mi se ništa posebno bitno nije dešavalo. Ljudi koji me poznaju su me pitali: Na čemu si? Oči mi sijaju, vedar, nasmejan, raspoložen, željan života. Deseti dan od prve seanse otišao sam na sledeću. Tih 10 dana takvog raspoloženja i uživanja u životu, nisu mi se desili od detinjstva i vremena osnovne škole. Neverovatan osećaj, znaš da nemaš nikakav problem i jedva čekaš novi dan da svane da nastaviš da se smeješ i igraš sa drugarima.

 

Sledio sam sva Zoranova uputstva, a posebno ono da pazim šta želim i o čemu razmišljam. Naučio me je kako se želje brzo i lako ostvaruju. Baš tako sam i radio. Sada svet oko sebe konstantno posmatram sa najvedrije strane i uživam u svemu. Smeh, ljubav, a posebno sex - Su moja svakodnevnica u kojoj uživam.

 

I da dodam još ovo za kraj. Dva meseca nakon seanse, dobio sam vizu za Australiju. Otišao sam tamo i u Sidneju upoznao ženu svog života i oženio se. Kako sam dobio vizu to neznam, samo znam da već sedmi mesec slušam samo sebe, smejem se i uživam u životu… Baš onako kako mi je Zoran pre seanse rekao će moj život izgledati.

 

Možda će sve ovo zvučati neverovatno nekome ko pročita ovu moju ispovest, dok traži rešenje za neki svoj problem. Na našu veliku žalost, život i mnoga loša iskustva su nas naučila da nikome neverujemo. Ja lično sam se uverio u moć Hipnoze i o tome mogu da pričam do besvesti. Jedno popodne i smešna suma novca su bili sve što sam uložio, a vraća mi se nemerljivo. Još jednom - Veliko hvala za sve. 
Aleksandar P.  Sidnej – Australija

 

 

Heroinska Zavisnost!

 

Imam 31 godinu i od toga zadnjih 13 godina je trajala moja borba sa heroinom. U tom periodu sam pokušavao u mnogim centrima za lečenje da nađem izlaz iz te agonije. Rezultat je bio mali ili nikakav. Većina centara je pružala skoro identičan „grupni pristup“ mom problemu. Za mene je bilo nemoguće da na taj način uklonim razloge moje potrebe da uzimam.

 

U toku tih godina osećao sam unutrašnji bol koji je za mene bio neizdržljiv. Nešto jezivo i skriveno duboko u meni držalo me pod svojom kontrolom. Nikakva moja svesna odluka ili obećanja, data bilo kome, nisu me mogla zaustaviti u mojoj potrebi za uzimanjem. Svaki put kad bih pomislio da sam došao do dna i da nema dalje, uradio bih nesto katastrofalno loše, što bi me srozalo još dublje u mojoj mizeriji i patnji.

 

Moj jedini cilj je bio da se uradim. Lagao sam, krao i varao svakoga ko bi se našao u mojoj blizini i na mom putu. Rasprodao sam sve što smo imali moja porodica i ja. Bio sam prebijan, otiman, zatvaran i par puta skoro ubijen od dilera kojima sam dugovao novac. Jedva živog i prebijenog, majka me je nosila u bolnicu da sastave moje lice koje nije mogla prepoznati. Čak ni posle takvog jezivog iskustva nisam mogao da prekinem sa uzimanjem. I svaki put kad bih uradio nešto takvo, po pravilu sam odlazio u neki centar za lečenje. Želeo sam, o bože kako sam želeo, da okončam tu agoniju, kako moju tako i moje porodice. 

 

Posle svakog od tih pokušaja bio bih neko vreme čist. Nekada bih izdržao par meseci, nekad par nedelja. Isto tako sam znao da odmah po izlasku pozovem dilera i „častim sebe za uspeh“. I svaki put bih se pitao: „Šta je to sa mnom, zašto ne mogu da budem čist i normalan kao svi drugi?“ Ja ne želim ovo da radim, ali nešto me je prosto teralo da nastavim bez obzira na sve.

 

Sad, kad razmišljam o svemu tome, čini mi se da razumem. U svim centrima i klinikama, gde sam boravio, posle perioda detoksikacije ide grupna terapija i edukacija. Ali, nikakva edukacija ne rešava one duboke unutrašnje razloge koji su me prosto terali da uzimam. Što se tiče grupne terapije, sad mi se čini čak da je pogoršavala moje stanje! Tretirali su nas kao neizlečive bolesnike i govorili nam: „Vi nemate kontrolu nad zavisnošću“, „Zavisnost je bolest i zato treba naučiti kako živeti sa njom“, „Relaps je sastavni deo oporavka!“ Ovi stavovi su nam ponavljani i prosto utiskivani u moju glavu, sve dok nisam poverovao u to. A, kad je već tako, zašto se onda mučim i kao nešto pokušavam da se izlečim?

 

Onda jednog dana, pre deset meseci,majka mi je rekla da je pričala sa nekim čovekom koji u potpunosti razume šta je to što mene muči i da mi može pomoći. Uslov je bio da prvo pročitam sve što je napisao na sajtu i da sam odlučim da li mi ta metoda deluje odgovarajuća. Pročitao sam sve na sajtu i kao da sam čitao ono što sam osećao sve ove godine: „Ja nisam bolestan. Ja znam da imam problem, ali ne mogu da nađem uzrok tog problema. Zavisnost je manifestacija, a ne problem. Kad se otkrije i eliminiše uzrok, manifestacija automatski nestaje“. Nisam mogao da verujem svojim očima. On priča baš o tome. Odmah sam znao da je to ono što tražim sve ove godine. 10 seansi je proletelo,a posle svake kao da se razilazila neka prljava magla u kojoj sam bio.

 

I evo me danas. Deset meseci je prošlo u otkrivanju i upoznavanju stvarnog sveta oko mene. Radim, polako vraćam dugove u koje je majka ušla dok sam bio u paklu, ali svakog jutra se budim nasmejan i zadovoljan. Ništa mi nije teško. Devojka mi je trudna, planiramo svadbu. Sve ovo mi zvuči kao san. Ljudi koje sam poznavao pre moje agonije, ponovo mi se javljaju. Vidim im nepoverenje i sumnju u očima, ali to me ne dotiče. Ja znam ko sam i znam šta sam bio, ali najbitnije od svega - Sad znam da nemam više taj problem. I definitivno znam šta hoću i kako ću to postići! Hvala od srca.
Miroslav S. - Beograd

 

 

Zavisnost od Kokaina & Alkohola!

 

 Evo već je godina dana od kako sam bio kod vas. Tog dana sam ušao u vašu kancelariju sa potajnom željom za promenom. Iskreno nisam verovao da jedan čovek može da promeni nešto što ni najskuplje naše, a ni poznata ruska klinika nije uspela. U toku mojih 8 godina zavisnosti postao sam izuzetno ciničan i skeptičan u vezi svih koji se bave problemom narkomanije. Reči kojima su me otpratili iz jedne eminentne Beogradske klinike, sve govore: „Videćemo se opet- Uskoro.“ 

 

Svaka od tih mojih 8 godina drogiranja i „lečenja“ je bila gora nego ona prethodna. Prestao sam uveliko da verujem da je neki normalan život moguć za mene. Upravo zato, pravi razlog što sam došao kod vas je bila želja da donekle ublažim osećaj krivice zbog onoga što sam radio od života mojih roditelja. Znao sam da svaki put kad pristanem da idem negde „da mi se pomogne“ oni se bar za to vreme osećaju kao da sam ponovo onaj njihov „dobri Stefan“.

 

Interesantno je to što ja nisam bio nesrećan zato što koristim drogu ili alkohol. Ja sam ih uzimao da bih se osećao bolje. Uvek sam bio nekako nesiguran i depresivan i trebalo mi je nešto da mi pomogne da prođem kroz taj dan. Skoro svi moji prijatelji iz tog perioda su ili mrtvi ili u zatvoru na lečenju. Njih četvoro su umrli u zadnjih 7 meseci. Svaki od ovih ljudi je bio mlađi od 26 godina. Ulozi u igri zavisnosti su toliko visoki kao da svakog dana igrate „Ruski rulet“. Možda vam zvuči preterano, ali oni koji su u toj priči znaju da je njihova realnost još surovija.

 

Sad, želim da kažem ono što sam uz vašu pomoć napokon shvatio. Svako od nas ko je bio ili je još uvek zavisnik, ima u svojoj podsvesti duboko skriven razlog koji nas vodi u zavisnost. Taj razlog čini da se osećamo jako loše, nesrećni, napušteni, nesigurani, tužni, depresivni.... Upravo zbog tog skrivenog razloga koristimo drogu ili alkohol kao bekstvo od takvih osećanja. Ovo je pravi razlog zašto sam ja koristio kokain i alkohol. Da nije bilo bola zbog tih neprijatnih osećanja, ja ne bih imao potrebu da koristim bilo šta. To je bio ključ za kojim sam ja tragao tolike godine. I onog dana kad sam u toku seanse prvi put osetio svoj unutrašnji mir, znao sam da se nešto drastično promenilo u meni. Neponovljivo iskustvo! Boze koliko sam plakao. Ja koji nisam plakao čak ni na sestrinoj sahrani.

 

Radeći sa vama i slušajući vaše diskove (slušam ih i dalje svako jutro) desila se  neverovatna transformacija, kako u meni tako i u mom životu. Svakog dana srećem ljude koji prosto ne mogu da veruju kako izgledam i kako se ponašam. Počeo sam i da radim u porodičnoj firmi.  Ono što je najzabavnije je to što sam se toliko uneo u tu priču. Kad počnem posao ne napuštam ga dok ne završim, bez obzira koliko je sati i što su svi već uveliko otišli kući. Jedno je sigurno: Duboko u sebi osećam da potpuno kontrolišem svoj život i sve što mi se dešava.

Stefan K. - Beograd

 

 

Marihuana!
Iskustvo Jedne Majke

 

Želim da opišem moje iskustvo sa vama i Hipnozom, kao zahvalnost majke kojoj ste sina vratili na pravi put. Kako je malo potrebno da nam se život pretvori u pakao. A mnogo, mnogo nam treba da budemo srećni. Moj haos počinje onoga dana kad sam sina-tinejdžera uhvatila da puši travu. Neverica, šok, očaj.

 

* Zašto moje dete, zašto se nama to dešava?                  

                                           

* Gde sam omanula kao roditelj?       

                                                                             

* Pitanja se redjaju a odgovora nemam.

 

U tom očaju jedino rešenje videla sam u poznatoj ustanovi za lečenje zavisnosti. Dogovorila  sam se sa mužem da se njima obratimo za pomoć. Mislila sam da su oni kompetentni i stručni. Nismo prva, a ni poslednja porodica koja im se obraća za pomoć. Ali tamo nas je čekalo pravo iznenadjenje. Doktorka koja radi u savetovalištu bukvalno nas je ,,ispljuvala’’.

 

-Zašto smo ga doveli kad nije pravi zavisnik?

 

-Zašto kad nije problematično dete, a pri tome je odlican đak?

 

-Zašto obaveštavati  roditelje dece sa kojima je bilo moje dete?

 

-Zašto da narušavam njihovu privatnost?

 

O, kako sam se jadno osećala. Pored sve naše muke ona nas je još i izgrdila. Došlo mi je da zaplačem. Da li treba da se navuče na iglu pa da reaguju? Zar trava nije početak za mnogo jače droge? Iz te ustanove smo otišli pokunjeni i utučeni. Nadali smo se stručnoj pomoći ali njihova reakcija nas je dotukla.

 

Mnogo svadja, suza i neprospavanih noći. Kako pomoći svom detetu i vratiti ga na pravi put?

 

Počela sam da pretražujem internet sa nadom da čujem iskustvo drugih roditelja. Ugledala sam ovaj sajt za hipnozu i odlučila da pozovem. Dogovorila sam razgovor sa Zoranom i u dogovoreno vreme otišla sa svojom porodicom. Sam razgovor ostavio je na nas snažan utisak, naročito na mog sina. Oduševljeno je pristao da dolazi na seanse.

 

Promene su počele da se primećuju ubrzo. Moj sin postaje sigurniji u sebe. Deluje mi zadovoljan sobom i svojim životom. Staro društvo je vremenom sam otkačio. Stekao je nove i dobre prijatelje. Shvatio je da i bez TRAVE život može da bude lep i kvalitetan. Napokon nam se život vratio u normalu.

 

Sa Zoranom se i dalje redovno čujem. Njegov glas mi uvek vrati mir i spokojstvo. Ne znam gde bi sada bili i gde bi sve lutali da nismo ovako reagovali na vreme. Želim da i ostali roditelji koji imaju sličan problem ovim putem saznaju za Hipnozu i Zorana, tako da mogu pomoći svojoj deci u svakom trenutku.

Zahvalna Majka-Beograd       

 

 

 

Podeli ideju!

Ukoliko vam se u toku proučavanja sajta i izloženih materijala, iznenada ''upali lampica'' u vezi neke važne informacije, koju nisam spomenuo, molim vas da mi istog trenutka pošaljete mail sa objašnjenjem te vaše opservacije ili ideje. Svakog meseca nagrađujem najbolju sugestiju nekim od mojih proizvoda i zahvalnošću u sledećem pismu. Unapred zahvalan, očekujem vaše opservacije, ideje i predloge. Pišite mi na e-mail adresu: zoran@hipnoza.org

Budimo u kontaktu?

sva prava zadžana © Kontrola Stresa