Što pre u praksi proverite ovu izjavu, to će pre vaš život postati bolji. Vaša osećanja uvek mogu nadvladati vašu logiku, racio i snagu volje. Na primer, pokušajte da racionalizujete sami sa sobom kada ste nervozni, uplašeni, uvređeni, besni ili razočarani!
Šta se tad dešava sa vašom logikom? – Ništa, osećanja prosto kipe u vama i vi se ponašate vrlo...
Osećanja jednostavno ne slušaju našu logiku & Ljudi se stalno pitaju zašto je to tako??
Odgovor je vrlo jednostavan – zato što vi ne želite da prihvatite i osetite svoja osećanja. Ne želite da ih prihvatite baš takva kakva jesu nego ih stalno potiskujete, etiketirate i odbacujete. Zašto bi onda vaša osećanja slušala i prihvatala vašu logiku?
Umesto da ih prihvatite i osetite, vi, slušajući objašnjenja i tumačenja takozvanih autoriteta, sopstvena osećanja nazivate lošim i negativnim.
Dobro ili Loše?
Ljudi su naučeni da dele svoja osećanja na dobra i loša. Dobra osećanja povezuju se sa lepim i prijatnim stanjima, poput ljubavi i zadovoljstva. Ljubav je praćena opštim stanjem otvorenosti, mira, dobrote i inspiracije. Iz tog razloga, kada nas tretiraju loše i neljubazno, osećamo bol i povređeni smo.
Analogno tome, kada se mi ponašamo loše i neljubazno, tada osećamo krivicu. Kada one koje volimo ugrožavaju i tretiraju neljubazno, osećamo strah i bes. I na kraju, kada izgubimo one koje volimo, mi osećamo tugu.
Sve je Ljubav
Svi gore navedeni primeri nedvosmisleno pokazuju da su naša „loša osećanja“ uvek i neraskidivo povezana sa osećanjem ljubavi!
U suštini, to znači da čovek ima samo dve vrste osećanja: Ljubav i Neljubav.
Ljubav nas ispunjava prijatnim senzacijama, a njen nedostatak pokreće u nama one neprijatne. Bilo da su senzacije koje osećamo prijatne ili neprijatne, one uvek predstavljaju primarni uzrok koji pokreće naše razmišljanje i tumačenje svega što nam se dešava. Baš lepo, zar ne? 🙂
Školica (ne)Ljubavi
Deca uvek u početku imaju problema sa razumevanjem svojih "osećanja" sve dok im 'autoriteti' ne objasne 'šta treba' da rade sa njima. Kao posledica takvog učenja kad odrastu javlja im se veliki problem u vezi sa "osećanjem" svojih osećanja.
Što će reći, deca imaju problem sa tumačenjem (emocije), a odrasli sa ispoljavanjem osećanja.
To se tako dešava zato što smo od malih nogu programirani da je svaki vid ispoljavanja, neslaganja i neposlušnosti prema onome što nam 'autoriteti' nalažu prosto nedopustiv i neprihvatljiv.
U skladu sa tim, mi svoja iskrena osećanja progutamo, oćutimo i potisnemo, da bi bili 'dobri'. Sa stalnim ponavljanjem, pojačano odobravanjem od strane 'autoriteta', takvo ponašanje postaje naše uverenje – "tako treba".
Međutim, istina glasi: Tako Ne Treba!
Ne treba zato što je svako naše osećanje sastavni deo našeg tela, a samim tim i našeg života. Sve dok osporavamo neki deo sebe, mi automatski stvaramo svoju unutrašnju disharmoniju, odnosno održavamo živim i aktivnim 'ona osećanja' koja čine da se osećamo loše.
Zakoni Fizike
Podsetimo se na trenutak zakona „akcije i reakcije“. Ako nam se nešto ne sviđa, naše telo reaguje senzacijama nelagodnosti koje nas prosto upućuju da preduzmemo adekvatnu akciju i nešto promenimo.
Ako nas nešto plaši, telo luči adrenalin da bi nam omogućilo da se borimo ili bežimo.
Takve i slične telesne reakcije primeri su zakona 'akcije i reakcije', odnosno zakona „uzrok-posledica“.
To nam direktno pokazuje da sve naše telesne senzacije (osećanja) jednostavno traže da budu iskazane i oslobođene, a ne osporavane i potiskivane, zato što smo naučeni da „tako treba“.
Ovaj naš unutrašnji (emotivni) konflikt predstavlja osnovu većine zdravstvenih i psiholoških problema koje u životu imamo.
Zaključak se nameće sam: Naša 'logika' je posledica pogrešnog kondicioniranja, samim tim i ona je pogrešna. U direktnom sukobu 'dobra i zla' (osećanja i logike) Dobro Uvek Pobeđuje! 🙂
