Sve ono što ljudi zovu svojom „objektivnom realnošću“ predstavlja isključivo njihov lični utisak o 'fizičkoj realnosti'. Takav vid ličnog utiska ne dopušta informacijama koje su u kontradikciji sa njim da prođu i zažive.
U životu to izgleda ovako. Kad jedanput, prateći svoja osećanja i uverenja, izgradimo stav o nečemu, svemu onome što nije u harmoniji sa tim našim stavom, mi se odupiremo, braneći taj stav kao da je zakon uklesan u kamenu. I to je puna demonstracija "kritičkog faktora" naše svesti.
Poznato ili ne?
To radimo iz samo jednog razloga – zato što je taj stav nešto što nam je poznato. Zašto je bitno da to razumete? Zato što poznate informacije, situacije i ljudi, stvaraju u nama osećaj sigurnosti. Znači, osećaj sigurnosti nikad nije posledica onoga što se nama ‘svesno’ sviđa ili ne sviđa, nego uvek posledica onoga što nam je poznato.
Primer za to su naizgled nelogične situacije iz života. Mnogi ljudi žive u totalno haotičnim porodicama. Kad ih pitate zašto se ne odsele, oni vam daju milion objašnjenja, ne znajući pri tome da u njima postoji samo jedan pravi razlog. Tu, u tom naizgled nemogućem okruženju, njima je sve poznato: znaju kako da se ponašaju, kako da reaguju, kako da razmišljaju. Sve izvan tog okruženja za njih je novo i nepoznato, pa samim tim i „opasno“.
Koliko god nama to okruženje delovalo jezivo, oni se u njemu osećaju koliko-toliko sigurnim. Pritom su i sami svesni da to nije normalno, ali, kao što sam već pojasnio, sve što je novo i nepoznato istovremeno nije u harmoniji sa našim postojećim znanjem, pa samim tim i izlazak iz tog okruženja u njima automatski izaziva osećanje otpora i straha.
Da rezimiram: osećaj sigurnosti uvek je posledica uticaja nama već poznatog okruženja, a ne naš svesni izbor.
Osećanja Su Ključ Promene
Da bi čovek napravio promenu i zakoračio unapred, pored odluke da želi promenu, neophodno je da se prvo oslobodi svojih neprijatnih osećanja u vezi čina promene. Zato što ga upravo ona održavaju u poziciji iz koje želi da se pomeri. Kad jednom počnemo da oslobađamo svoja osećanja u vezi promene, bićemo spremni da prihvatimo nove informacije i krenemo dalje sa svojim životom.
Proces oslobađanja sopstvenih osećanja uvek nas vodi do sledećeg nivoa igre koja se zove život, zato što se „um koji je doživeo ekspanziju nikad više ne može vratiti na početnu tačku, a to je neznanje“. Imajući to u vidu, istina glasi: Jedina osoba koja može za vas da postavi granice, sem Boga, jeste Vi sami!
